U potrazi za poslom

Sećate li se priče o partijskoj državi (Jugoslaviji)koja je imala 20 mil stanovnika i svega 2 mil.članova saveza,a zaposlenih 8,5 miliona. Sećate li se ko je pronio priču o partiskoj državi ? Naravno da ne,jer je to bilo pre otprilike 20 godina kada su vas otrovali i hrabrili
demokratijom.Sada je imate,ali vam je dele oni koji su pričali te priče na svoj "demokratski" način.Pa sretan posao Miro !

Pored svih afera, ubojstava, bahatosti, i ostalih zala svih vrsta, težinu mraka u kojem narod živi osvijestimo tek kroz ovakve priče "malih ljudi". Strašno je kad su kriminalci vlasnici naših sudbina.

Ovaj tekst, istinita ili izmišljena priča, preslikava stanje u Srbiji. Ovakvih sudbina ima bezbroj. Stanje svesti, mentalitet je to naš. Nema tu nikakve ideologije, samo lični interes. Naravno, iz ovoga izuzimam glavni lik ove priče koja je svoj karakter iskazala pred direktorom, načelnikom policije i lokalnim moćnikom (mafijašem). Ovaj načelnik (inespektor, šta li) se iz javne prešaltao u tajnu službu, čim je glavni kadrovik. Koristim priliku da objasnim jedan bivši i sadašnji fenomen. Naime, u vreme samoupravnog socijalizma jedan od bitnih uslova (pored obrazovanja, ne računajući post-ratni period) za izbor na rukovodeće radno mesto bila je i moralno-politička podobnost. Nestajanjem, povlačenjem klasnog ispred nacionalnog ova kategorija je postala predmet sprdnje ovih novokomponavonih političara bez obzira kojoj opciji pripadali. Sada je potrebna samo politička podobnost. Za moral te niko ne pita, I ko to ima pravo za moral da pita. Radio sam u dve velike državne firme i u ono vreme nije bio uslov da si član SK da bi došao na rukovodeće radno mesto, znam mnoge koji nisu to bili ali su bili stručanjaci i posedovali su lični kredilibitet. Ovo sada? Bolje da ne pričam.

bas ne volem Djoleta, ali na ovo mogu citirati bas njega: "Krivi smo mi sto smo ih pustili"

svi smo mi na neki nacin cistacice u njihovom domu kulture.