Kosor, a ne Josipović

"..i otoke mi imamo i tamburu
i Tihomira Dujmovića
i Milinovića..."



....a Zvonka Leticu i Ivkošića, njih si zaboravio?!

E Aco,Aco, žalosno je sto tipuješ ijednu od ove dvije, loše činjence. Mozda si nasjeo na lansirane para vijesti o Josketovim savjetnicima, što neki ih para tipovi lansiraše za pare. Ali, on se do sad iskazao kao, ipak muljava, persona. Kao bezmudi demagog. Međutim on, za razliku od trule (kobile) Jace ima pravu priliku. Ova baba se doista ordinarno izblamirala. Upitan je njen kredo u mnoštvu smislova, prvenstveno etičkom, ulazak u stan, ustaški izbačenih, maloljetnika, od kojih se jedan nešto kasnije i ubio. Zapitaj(mo) se, opetovano, zašto?
Nadalje, njeno ne razumijevanje situacije i upropaštavanje države, time i ljudskih života, već je notorno. Tužno, tužno.
Branimir Bilić, novinarska Sahara, hrpa nepotrebnog pijeska - praznih riječi, od njegovih se emisija odavno bježi glavom bez obzira; još od kada si ti bio mlađi punoljetnik studoš, iz doba kad su iz stanova izbacivani oni imena Aleksandar, a oni imena Branimir su o tome šutjeli, mlateći praznu slamu, onda kao i danas. A Branimirova sestra je u školi kao osmašica pisala da voli Tita, armiju i partizane. Negdje je kasnih devedesetih ta odavno odrasla, već matora (engleski mature-zrela) ŽeljkaAntunović rekla da joj je drag čovjek Gojko Šušak. Hermann Göring, nekomu drag? O tempora, o mores.
Trebao si pritisnuti Branimira, makar u pjesmi, i ne zbog sestre. Ona je onako uzgred, kao kad ti se slučajno voda zaleti u dušnik pa se zagrcneš, jeste vala neugodno.
Što misliš o sebi? Valjda stariš, kako reče, a time ti je stalo do novaca, mira, kompromisa, mediokritetske uljuljanosti. Šteta, bio si potencijal. No, ne daj se, bori se protiv crnog sebe, ali imaš ženu, dijete, jegiga nije lako.
Čitaj više. Obnovi Krležu, Andrića, Dostojevskoga, Tolstoja, Camusa, Manna. Marxa svakako.
I ne boj se. Sjeti se gladnih, nezaposlenih patnika, kojima si značio. I značiš. Mercedesi su krivi. Skupa s njihovim korisnicima.
I da, ponajviše ti se ne dogode pjesme, dobre pjesme.
Ne ljuti se. Evo ti jedna, dobra.

Plava ptica

Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja isuviše opasan za nju,
kažem joj, ostani unutra, neću
da te bilo ko
vidi.

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali ja je nalivam viskijem i umirujem
dimom cigareta
tako da kurve i barmeni
i knjigovođe
nikad ne saznaju
da je
unutra.

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja isuviše opasan za nju,
kažem joj,
miruj, je l’ hoćeš da me
pokakiš?
hoćeš da mi zajebeš
pisanje?
hoćeš da mi odjebeš prodaju knjiga u
Evropi?

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja pametan čovek, pustim je napolje
samo ponekad noću
kad svi živi spavaju.
kažem joj, znam da si tu,
i zato ne budi
tužna.
onda je vratim nazad,
ali ona pomalo pevuši
unutra, nisam je baš pustio da
umre
i onda tako spavamo
zajedno
sa našim
tajnim paktom
i sve je to dovoljno lepo da
bi čovek mogao
da zaplače, ali ja ne
plačem, a
vi?
B. Charles

Dobar prevod bukowskog damask. Ne znam je li tvoj.

Svidja mi se! Uživam! Volim ovakvu "vandalsku" poeziju. Na kraju se uvek smešim i konstatujem: "Bogami, baš tako!"