Četnički pir morbidnog užasa

Četnički teror u Foči po svojim zverstvima nadmašio je najbolesniju ljudsku maštu. Naročito kad je reč o masovim silovanjima u posebnim logorima gde su se nad ženama i decom iživljavale bradate i pijane srpske patriote. O tome šta se po Foči dešavalo, jedna od žrtava svedočila je nekoliko godina docnije: „Crnogorac me na oči moga sedmogodišnjeg sina silovao, tada je moj sin dobio napad i ukočio se, a oči su mu bile otvorene. Crnogorac me je udario još jednom i rekao ’Turkinjo, nismo završili, sutra ću ponovo doći’. Iako sam bila sva u modricama, pritrčala sam mom sinu koji je bio bez svijesti, umivala ga i jezik mu izvadila van da se ne bi udušio, mada sam tada mislila da je mrtav. Odjednom je trepnuo i počeo da povraća, okrenula sam ga na stomak, ne mogu vam to više opisati, to je bio užas, moj najteži dan u životu...