Književnost kao žrtva i oduševljenje

Ako je „Betonska koma“ bila rano vatreno krštenje, nabacivanje ideja, skica, pucanje u raznim pravcima, isprobavanje jezičkih mogućnosti i autorske samosvesti i „drago mi je da ti je neprijatno“, antimalograđanske, punk poetike, „Krvava sisa“ je već žestoko zahuktavanje problematike i već dobijen veliki rat za uvođenje novog na svim nivoima poetskog, moćno i nezaustavljivo. Ona nas ne ostavlja ravnodušnima vrtoglavim ritmom promene slika i registara. „Nove domovine“ su puna zrelost i suverena mirnoća u postavljanju pesničkih pitanja, dok je, za sada završni, „Metak“ podvučena linija zaključaka, poraznih po našu intelektualnu elitu, tj. upravo „lekoviti metak“ za konačno upokojenje vampira srpskog nacionalizma, bar u Tucićevoj poeziji, kao pesničkom svedočenju o vremenu Zla, lokalno i globalno.